SVAKODNEVNO U 7:30 Fra Mislav Lukačević: Duh Božji progovara u nama kada praštamo i molimo za oprost

ČITANJA:

vl.: Dj 6, 8-10; 7, 54-60;

Ps 31, 3c-4.6ab.7b.8a.17.21ab;

Mt 10, 17-22

Tekst evanđelja:

U ono vrijeme: Reče Isus svojim apostolima: »Čuvajte se ljudi, jer će vas predavati vijećima i po svojim će vas sinagogama bičevati. Pred upravitelje i kraljeve vodit će vas poradi mene, za svjedočanstvo njima i poganima. Kad vas predadu, ne budite zabrinuti kako ili što ćete govoriti. Dat će vam se u onaj čas što ćete govoriti. Ta ne govorite to vi, nego Duh Oca vašega govori u vama!

Brat će brata predavati na smrt i otac dijete. Djeca će ustajati na roditelje i ubijati ih. Svi će vas zamrziti zbog imena moga. Ali tko ustraje do svršetka, bit će spašen.

Riječ Božju tumači fra Mislav Lukačević:

Draga braćo i sestre, mir vam i dobro. Kako protumačiti današnje evanđelje? Najbolji tumač, onaj koji najbolje može pročitano unijeti u život, je sv. Stjepan. Isus kaže „Ljudi će vas predavati vijećima, bičevat će vas, izvoditi pred svoje upravitelje“. Tako su odveli i Stjepana. Isus kaže „Kada vas budu vodili, ne budite zabrinuti što ćete govoriti. Dat će vam se“. I pazite, Stjepan itekako govori ono što je Božje, govori ono čega mu je srce puno, govori pun Duha. Isus nastavlja „ne govorite to vi, nego duh Oca vašega govori u vama“, a što Stjepan govori? On prašta i moli za njih – Oprosti im, a božanski je praštati. Kada opraštamo i molimo oprost to Duh Božji govori u nama.

Želim s vama razmišljati o Istini koju mi kao kršćani nosimo u svome srcu, i zašto netko mrzi tu istinu u nama. Da budem jasniji – Isus kaže da je On Istina, i ako živim u toj Istini, onda živim u Isusu, onda ja tu istinu imam u sebi, onda ja u sebi imam živoga Boga. Iz takvoga srca, srca punog istine – Boga, izlaze riječi, izlazi istina. Iz srca punoga Isusa izlazi sam Isus. Onda je prirodno da mi rastemo u duhu i mudrosti kako kaže prvo čitanje. Ne samo da rastemo, nego i govorimo u duhu istine.

Braćo i sestre, siguran sam da ste barem nekada u društvu ili razgovoru s nekim primijetili kako nešto ne štima. U društvu ste, ne želite opsovati, ogovarati, suditi, kritizirati, kukati, želite se zauzeti za dobro, istinu, praštanje i mir, a nailazite na otpor. Netko vam kaže – evo opet nje ili njega. Nemoj mi popovati, propovjediti, ili još otvorenije nemoj mi govoriti o Bogu. Sada se pitam, zašto to kaže? Zato što mu istina smeta, zato što ju je u sebi umrtvio. I tu dolazi ono Isusovo – „Ne bacaj biserje“. Ne dajte sveto onome koji će to uništiti. Zašto kažem uništiti? Ako je u sebi umrtvio ili uništio, onda ga smeta u drugome i u drugome želi tu istinu maknuti, jer mu smeta, jer ga bode.

Čujte što kaže za Stjepana: „Zato uskiptješe u srcima i počeše škripati zubima na njega“. Smeta ih Isus i istina u njemu, pa ne može laž opstati pored istine, tama pored svjetla, led pored vatre, mržnja pored praštanja. Zato Isus u nama obasjava neistinu u drugima, i to drugima smeta, jer ne žele tu istinu da su u laži, jer su puni sebe i ne treba im Bog, ta imaju sebe za Boga.

No, mi moramo gledati na cilj koji Stjepan vidi. „Vidim otvorena nebesa“. Još slavimo Božić, kada se Isus rodio da bi umro, danas slavimo smrt Stjepana odnosno rođenje da bi živio. Nama je ovo istina, da upremo pogled u nebo i Boga. Da jednoga dana može vidjeti otvorena nebesa i samoga Krista, Dobroga Oca, Majku Mariju, drage nam svece, svoje pokojne. Ma, da živimo ovaj život u Istini, i da ju čuvamo u sebi, pa i kada nam je drugi žele maknuti jer im smeta. Mi molimo za sve ljude, a posebno za one koji su u laži. Mi čuvajmo ovu istinu u nama kao najveće zlato i blago, kako bi mogli gledati ova otvorena nebesa. A do tada, molimo za svakoga koji nema ovu istinu, i molimo „Gospodine ne uzmi im ovo za zlo“.

Fra Mislav Lukačević