SUBOTA 16:30 Na putu do Uskrsa s fra Josipom Repešom

Ja sam kamen, čvrst i postojan. Ja sam vam kao točka na kraju rečenice. Ja izgrađujem neprobojne zidine grada, pred kojima i najveći osvajač u čudu gleda ili bespomoćno poklekne. Gdje padne kamen, tu je kraj.

One malene kamenčiće mnogi ne shvaćaju ozbiljno dok im ne dođu glave. Sjećate se onog malog Davida koji je malenim kamenčićem, još glatkim, onesposobio golemog Golijata. Dobro je on i prošao. Da je David uzeo onaj oštri kamen, prvim bi ga udarcem života stajao. A ljudi moji, što je tek onda gromada, od brda odvaljena, koja se u kamenolomu precizno siječe i u blokove odvaja. To su zidine grada, jamac sigurnosti i odlika ljepote.

Znate li da zidovi imaju uši, puno toga čuju, ali još više u tajnosti zadrže? To nam je i još jedna posebnost, zato nas mnogi vole. Nemojte mi zamjeriti kad vam otkrijem da mi, kameni blokovi, znamo međusobno malo šaputati, prepričavati sve što u životu čujemo. Neki će se pohvaliti kako su sjaj i ures Hrama, neki jakost i sigurnost zidina grada. Ma gdje nam je onda kraj!

Čuo sam da se neki tamo zanesenjak zaletio kad je rekao da bi se srušeni Hram u tri dana mogao obnoviti. Da samo zna kako smo se nasmijali, ali srećom, ljudi nas ne čuju. Da nas čuju, znali bi da se mi više smijemo tim maštarijama, nego oni koji su nas desetljećima slagali u redove. Nismo mi kratkoročni, mi smo za duge staze.

Ali taj zanesenjak, kažu da ga Učiteljem zovu, često nas zbunjuje svojim prorokovanjima. Prvo kaže da će se Hram u tri dana obnoviti, a na drugom mjestu plače nad našom sudbinom, da ćemo nestati. Očito nas tesar ne poznaje, mi smo postojaniji od najtvrđeg drveta. Opet, u mnogo čemu je mudar, ali zašto baš za nas tako svašta govori. Gotovo me tjera da mu povjerujem.

Vidim, narod ga voli. Kažu pomaže, ozdravlja, hrani, propovijeda, čak i oživljuje mrtve. To me od njega najviše brine. Javljaju nam karavane iz Betanije da je tražio da se grob Lazara otvori. I to nakon četiri dana. Pa zar ni mrtvi mira nemaju?! Tko je vidio dirati grobni kamen! Kad se ploča jednom sklopi, mrtvi trebaju mirno počivati. Ali kažu da je Lazar ustao. Pitam se samo koliko dugo, ipak će njega opet kamen poklopiti.

A vidim i da ga neki ne vole. Spremaju mu teške trenutke. Bojim se da će u tome i uspjeti. Da barem znam kako, upozorio bih ga. Šteta, mlad je, a o glavi mu rade. Bilo bi bolje kad bi se povukao, možda bi o kamenu više naučio. Dogodilo se ono čega sam se bojao. Uzalud mu priče o trodnevnoj obnovi hrama ili o rušenju grada. Da je bio mudriji, starost bi dočekao. Sad mu tijelo moja hladna sjena krije.

Uzeli su me za njega. Najveći sam u kamenolomu Golgote. Tako ću njegov spomenik ostati. A neki su me ljudi, kako bi bili što sigurniji da mu tijelo neće ukrasti, ukrasili carskim pečatom i stražom okružili. Uzalud vam strah prijatelji moji. Moju težinu nijedan lopov ne može pomaknuti. Ja sam tu za vječnost, … dok me za tri dana nešto nježno ne pomakne.

Samo za kraj još jedan citat, nije mi potpuno jasan, ali svejedno ga s Vama dijelim: ‘Razorite ovaj hram i ja ću ga u tri dana obnoviti.’ Možda i Bog, naš klesar, napravi od nas nešto ljudima nepoznato.

Fra Josip Repeša